Ћирилица Београд

Ацо Ђенадић повереник Ћирилице у Чачку

Основано Повереништво Ћирилице за Чачак

Удружење „Ћирилица“ из Београда је у суботу 20.8.2011. године у Чачку основало Повереништво за Чачак. За повереника је изабран Ацо Ђенадић истакнути борац за ћирилицу и добитник Повеље за животни допринос у борби за очување српског језика и писма, као и звања Чувар Ћирилице. Формирањем овог повереништва стварају се услови за заједничко и организовано деловање на свим пољима очувања српске ћирилице. Само упорном борбом појединаца и Удружења у целини, на целој територији Србије, може се утицати на државне органе да стриктно поштују Устав Србије, којим је ћирилично писмо прописано као ЈЕДИНО писмо на територији Републике Србије.

Оснивачкој седници Повереништва у Чачку, поред представника СПЦ, просветних радника, новинара, књижевника из Чачка, присуствовали су и чланови Управног одбора Ћирилице - Београд: Миодраг Којић, подпредседник, генерал Милош Ђошан, Марија Којић као и представник Повереништва Ћирилице – Ниш, Звонко Илић. На састанку су усвојени правци деловања у наредном периоду. Више о овоме можете видети на међумрежним страницама Удружења Ћирилица (http://www.cirilica-beograd.rs), као и у фото албуму Удружења Ћирилица-Чачак: http://album.cirilica-beograd.rs/index.php?/category/Cirilica_Cacak .
У Чачку, 21.08.2011. год.                                                     подпредседник  Миодраг Којић

///

Оснивање повереништва Ћирилице у Чачку:
зауставимо тихо умирање српског језика и писма

Осећам велико задовољство, а пре свега личну част, да испред Управног одбора Ћирилице из Београда, поздравим борце за очување наше свете ћирилице, овде у Чачку. Како то обично бива, једно место у срцу Србије дало је велики а можда и пресудан допринос покретању правог фронта за одбрану српских националних, историјских и културних вредности- као што је наше вековно и једино писмо.

У тренутку када су угашена светла у свим институцијама задуженим да брину и чувају српске националне интересе, када се вештачки натура атмосфера да је све узалудно у времену духовног и интелектуалног мртвила, бљеснуо је пример Аце Ђенадића. Он је својим примером доказао, да није свеједно којим ћемо путем као нација кренути. Да ли ћемо остати верни писму наших предака и светих отаца, путу који траје више од хиљаду година, или ћемо се препустити диригованом систему заборављања и ниподаштавања, и постепено се претварати у оно што никада нисмо били. Латиничење Србије траје пола века.  Крајњи циљ се поуздано може предвидети, када се не би  појавили  људи који не жале труда, времена и воље, да свима покажу да није свеједно.

Пример господина Аца Ђенадића из Чачка најбоље показује дрскост и обест државних службеника – полицајца и судије – у презиру Устава Србије. Господин Ђенадић је тражио нешто што би морало да се подразумева и без посебног тражења – да му државни орган достави документ на службеном писму у Србији, ћирилици – а државни службеници себи дозвољавају да поштовање Устава и закона третирају према свом личном нахођењу. Поштовање уставне одредбе о употреби језика и писма није ствар „добре воље појединаца“, него њихова обавеза. Полицајац и судија који на свом радном месту не поштују прописе ове земље треба да добију отказ са посла, и још да се против њих  поведе судски процес због кршења Устава.

Наше удружење је одало признање господину Ђенадићу на принципијелном захтеву и даје му пуну подршку у томе, и позива грађане да следе његов пример и да одбијају документа државних органа ако нису у складу са прописима земље, јер непрописна документа не производе правно дејство, и чак траже одговорност оних који их издају.

Српско ћирилично писмо се налази пред истребљењем, а овај случај показује да је највећи кривац за то – сама државна власт. Зато је и формирано наше удружење за заштиту српског језика и писма. Зато и подржавамо организовану одбрану--путем оснивања месних повереништава широм Србије, са жељом да зауставимо тихо умирање српске ћирилице.

Верујемо, да ће и управо формирана Ћирилица Чачак, са Ацом Ђенадићем на челу, бити успешна у борби за чување нашег идентитета, и ширењу истине о значају српског језика и писма. У томе им можемо пожелети пуно успеха, заједништва и воље, да не посустају у овом тешком али праведном и часном путу,  достојном српске традиције.

                                                                            Миодраг Којић подпредседник