Ћирилица је на издисају у Србији. Један од темеља националног идентитета Срба преживео је многе ударце и притиске у историји, али је данас на корак од страдања. И то од српске руке.
И док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Србији као да је постала велика срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, у Србији се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“.
Тако је у београдској Кнез Михаиловој улици, више од 86 одсто назива фирми написано је на латиничном писму или енглеском језику, док је тек понеки натпис на ћирилици.
- Ћирилица је данас у веома неповољном положају у Србији и, нажалост, не видим начин како можемо да се одбранимо од опште употребе латинице - песимиста је лингвиста Иван Клајн. - Ми смо вероватно једини народ који употребљава два писма за свој језик. Латиница је европско и међународно писмо, које се користи у математици, хемији, за аутомобилске таблице и докле год будемо имали двоазбучност, биће у предности над ћирилицом. Ако се у будућности покрене иницијатива за одабир само једног званичног писма, плашим се да би избор пао на латиницу.
Латиница је данас распрострањена и у просвети. Многи професори често на табли пишу латиницом, док су књиге на факултету такође већински на латиници.
Када руководиоце великих домаћих фирми упитате због чега на омотима искључиво штампају латиницу, одговор је да њихове производе купују и хрватске, бошњачке и мађарске породице. Поставља се питање, како је онда могуће да грађани земље, чији Устав изричито истиче ћирилицу као једино званично и обавезно писмо, не користе исту и коме она може да смета?
О кршењу права националних мањина овде нема ни говора, јер су она загарантована употребом језика и писма националне припадности. Латиницу мањинама нико не забрањује, али ако је једино ћирилично писмо званично у Србији, његова употреба би требало да важи за све, а не да се схвата као наметање српског национализма. Ћирилични рачуни за плаћање, новине и амбалажа у Бугарској или Русији, сигурно се од стране националних мањина не третирају као шиканирање.
Слична је ситуација и у издаваштву. Многи радије новине и књиге штампају на латиници јер заузима и до 20 посто мање простора од ћирилице, али и минималне зараде од неколико продатих примерака у Хрватској или БиХ. Последња истраживања показују да је од укупног тиража издатих књига на српском језику, само 25 посто штампано ћирилицом.
- Судбина српског језика и писма није у рукама домаћих стручњака, већ политичара - упозорава лингвиста Михајло Шћепановић. - Све ово што нам се сада дешава само показује неозбиљност државе, која наводно има преча посла од чувања националног идентитета. Али то опет и не треба да чуди, ако погледате како се наши политичари потписују. Све ће вам бити јасно.
Свакодневно убијање ћирилице представља и свакодневно кршење Устава Србије, сматра Шћепановић.
- Ставови како су и ћирилица и латиница српска писма једноставно нису тачни. Ћирилица је право и једино српско писмо, док је латиница само писмо српског језика. Латиница која се данас користи није Гајева, како је многи зову, већ латиница Ђуре Даничића, који ју је прилагодио за српски језик. Без обзира на то, она не може да замени светски јединствено ћирилично српско писмо - категоричан је Шћепановић.
Писање ћирилицом има и додатну предност, јер чува српски језик од превеликог увођења страних речи. Ипак, последњих година са све већом употребом латинице, многе стране речи су „трасфероване“ (а не пребачене) у српски језик. Тако се више нико не образује, сви се едукују. Не издају се дозволе
него лиценце. Више немамо дипломиране и магистре, већ бечелоре и мастере...
- Употреба ћирилице је и одбрамбени механизам од туђица, јер на нашем писму оне изгледају рогобатно, па се морају наћи одговарајући преводи и замене - објашњава Шћепановић.
И модерна технологија и ћирилица иду руку под руку, иако се чини да у Србији и није постојала воља да се компјутерски програми прилагоде за наше писмо, већ су то компаније попут „Мајкрософта“ и „Гугла“, онако успут то урадиле за српско тржиште, када су већ морале за руско или бугарско. Однедавно се и одлуком Европске комисије ЕУ, интернет домени могу регистровати у ћириличном и грчком писму.
Латиница је први пут у Србију званично стигла заједно са аустроугарским топовима 1915. године. Пре тога, Ватикан и владари западних царстава су кроз неколико векова Србима наметали латиницу као „пречицу“ за ширење католичке вере међу православним Словенима. Митрополит дабробосански Сава Косановић у 19. веку је био један од најжешћих противника наметања латинице и унијаћења Срба.
За латинизацију Србије последњих година одговорни су и помодари који су на овај начин желели да „постану ближи западној култури“, не схватајући да управо оригиналност и различитост обогаћују европску културу. Наши еурофористи као да желе да сви на Старом континенту говоримо истим језиком, користимо исто писмо, исто мислимо, исто се облачимо, читамо исте књиге... Проблем је у томе што овакво наметање више личи на орвелизам и комунизам, него на западну демократију.
Од многих данашњих Срба, ћирилицу је више ценио Бернард Шо. Славни енглески драмски писац тестаментом је оставио новац као награду ономе ко успе да изврши ревизију енглеске абецеде по узору на српску азбуку. Вукову ћирилицу је Шо сматрао најбољим, најлогичнијим и најједноставнијим писмом на свету.
ЗБИЉИЋ ИЗА БРАВЕ
Због ћирилице се може завршити у „марици“, па у полицијској станици. То се у петак и догодило Драгољубу Збиљићу и Јовици Вуцељи из новосадског Удружења „Ћирилица“, које је полиција привела на информативни разговор јер су на тротоару испред главног улаза у здање Извршног већа исписали поруку „Вратите нам ћирилицу.“
Док је легитимисање трајало, људи из покрајинског обезбеђења су брже-боље избрисали „Вратите нам ћирилицу“.
- Па, ми покушавамо да спасемо наше писмо, не реметимо ваш рад, ово је тротоар, овуда слободно пролазе људи - објашњавао је Збиљић који је прошле недеље у „Новостима“ упозоравао шта чека све оне који стану у одбрану ћирилице.
- Што баш овде? Сад, кад чекамо високе госте! - брецнуо се службеник.
- Зато што ваши шефови уводећи латиницу у Статут, крше Устав, затиру српско писмо! - одговара Збиљић и показује на крупног човека из обезбеђења који му је неколико минута раније одбрусио да је ово Војводина и да може да иде у Србију и пише своју ћирилицу.
По изласку из полиције, Збиљић нам је рекао:
- Били су коректни, али ми нећемо одустати од наше акције за враћање ћирилице међу Србе.
УНЕСКО
Када је УНЕСКО у питању, латиницу, толико популарну у Србији, ова светска организација је окарактерисала као хрватско писмо, што значи да би једног дана, сва дела написана на латиници, могла да се окарактеришу као хрватска културна баштина. За српско писмо, УНЕСКО једино признаје српску ћирилицу.
КОМУНИСТИ
Лингвиста и филолог Иван Клајн истиче да за латинизацију Србије нису криви само комунисти, како се то често тумачи.
- Латиница је у Србију уведена још у Краљевини Југославији. Иако се она тада није масовно користила, Срби су је усвојили због братског осећања према Хрватима и Словенцима, надајући се да ће и они прихватити ћирилицу. Нада је била узалудна - констатује Клајн.
Ипак, за разлику од совјетских комуниста, који су сачували ћирилицу, њихове југословенске колеге су је у најмању руку гушиле и ставиле у потпуно подређени положај. На пописима, за националност Југословен, највише пријављених је било из Србије, који су олако присвојили и латинично писмо.
Чини се да је употреба латинице у Србији још већа после 2000. године, него у време комунистичког режима.
- Помодарство је сигурно имало улогу у новом таласу латинизације последњих година - не сумња наш саговорник.
ХРВАТСКА
Ћирилица је једно време била и хрватско писмо. У 17. веку, католичка „Конгрегација де пропаганде фиде“ (са задатком ширења католичанства), истраживала је које је писмо најзаступљеније у јужнословенским народима, а то је била ћирилица. На ћирилици су написани Дубровачки зборник, средњовековне песме, званични акти и тестаменти, као и Винодолски статут.
Сачувана је и табла о доградњи католичке цркве Госпиног рођења у Равни, 15 км од Дубровника, која је исклесана на српској средњовековној ћирилици. И данас постоје матичне књиге из крајева са хрватским становништвом, написане на ћирилици.
У Загребу, последња фирма са ћириличном таблом био је хотел „Београд“ из 1937. године. Затим је поглавник нацистичке НДХ Анте Павелић, 25. априла 1941. године, потписао законску одредбу о забрани употребе ћирилице на територији хрватске државе.
А. Палић, Ј. Симић, Вечерње Новости, 11.07.2009
| Коментари |
|
