Хрватска латиница ушла у српски језик
спровођењем насиља над ћирилицом
У Србији се масовно крши њен Устав по чијем Члану 10. су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, што сведочи о слабој држави.Пошто су медији затворени за указивања на неуставно коришћење писма овим текстом желимо упознати народ са главним узроцима таквог стања, како би он могао извршити притисак на власт да спроводи Устав уместо што својим чињењем и нечињењем спроводи државни програм латинизације Србије.
У чему је главна кривица власти ?
Власт је крива јер неће да донесе нови закон о употреби језика и писма како би се могли казнити они који крше Устав и закон. И даље се примењује стари закон из 1990.г. којим су предвиђене казне само за некоришћење латинице у мешовитим срединама, сагласно вођењу политике по којој је незаштићено све што је српско, а бива проглашен национализмом и шовинизмом сваки покушај да се на то укаже. Што је још горе, Влада је дала Предлог закона о изменама и допунама постојећег закона, којим је опет, супротно Уставу, предвиђена и латиница у српском језике. Исто је у Статуту Војводине, па као да је те документе писала иста рука. Ни у предлогу нема казни за некоришћење ћирилице, а изгледа да је Влада спремна и на цепање полиције по писму и територији јер није одбила поклон Новог Сада локалној полицији у виду одела означеним латиницом и именом тог града.
Власт је крива јер плаћа САНУ израду српскохрватског уместо српског речника, како би се могао правдати о(п)станак ове хрватске латинице у српском језику. У том речнику више се користе дела хрватских него српских књижевника.
Власт доприноси нестанку ћирилице и тиме што министар просвете др Жарко Обрадовић неће да писмено обавести лингвисте, међу којима су најодговорнији проф. др Мато Пижурица и академик Иван Клајн, да Влада неће финансирати и дозволити примену у просвети правописа у коме питање писма није решено сагласно са Уставом без икаквог помињања латинице. Напротив, Министарство просвете уводи латиницу у Србију осим правописом и на друге начине.
У чему је главна кривица лингвиста ?
Неуставно задржавају и латиницу у правопису, па деца не могу научити да српски језик има једно своје писмо – ћирилицу.
Најштетније по ћирилицу је то што српски лингвисти јавно тумаче да српски језик има и своју латиницу. Онда није чудо што се Срби чуде бризи за ћирилицу, него још и кажу да ће нам остати наша латиница ако она нестане. Тиме су лингвисти запечатили судбину ћирилице. Чак је и академик Иван Клајн, председник Одбора за стандардизацију српског језика, рекао је на ТВ Б 92 да је латиница српска колико и ћирилица. Наравно да то није истина , него су управо српски лингвисти ,извршавајући налог партије договорили са Хрватима у Новом Саду 1954.г. српскохрватско, односно хрватскосрпско име језика, као и равноправност латинице и ћирилице ( тим редоследом ). Тај уљез у српском језику је уз помоћ разних видова насиља над ћирилицом ставио њу у ропски положај , а лингвисти му данас дају исти српски карактер као и ћирилици која је српска светиња безмало хиљаду година.
Наравно, та договорена равноправност писама је била лажна од самог почетака и вешто смишљена да латиница замени ћирилицу. Српски лингвисти су прогласили „ својим научним уверењем " управо то што су договорили са Хрватима , а да би ту срамоту сакрили не смеју ни помињати Новосадски договор. А шта се стварно договарало сведочи хрватски лингвиста др Јосип Хам :
„ Не ради се о томе да ми на пречац донесемо закључак да се укине једно или друго писмо ( преко Савезног извршног вијећа) или другачије, него о томе, да за то нађемо пут ( курзив наш ), можда путем препорука.... С временом би се ишло даље у изједначавању ( док се стројеви за једно писмо, који су сада у погону, не би истрошили).“ Истрошише се баш ћирилички „стројеви“, готово итовремено, па су повучени из ЈНА, Милиције, остале државне управе и , наравно, из партијских органа. Престала је њихова производња и престао увоз. Народ је разумео да је опасно бити уз ћирилицу, па је она неумитно узмицала.
Та, са Хрватима договорена равноправност писама, полатиничила је Црну Гору без изгледа на повратак ћирилице, сада латиничи Републику Српску са могућношћу повратка ћирилице ако се Срби призову памети па поправе Устав тако што ће уз српски језик везати само једно писмо -ћирилицу, док је српски народ у Србији таквим својим референдумским опредељењем већ отворио могућност њеног спасења.
Лингвисти неће да исправе грешку У Хрватској je после 1954.г. по питању писма све било као и пре, без ћирилице, а од језичког заједништва одустало се се већ 1967.г. враћањем хрватског имена језика. Уместо да и српски лингвисти ураде исто, нису могли да раскину са југословенством, него су имали чак и своје Друштво српскохрватског језика, које се 1990.г. овако изјаснило : „Назив српскохрватски језик није никада био наметан српским лингвистима, него је то резултат њиховог научног уверења о идентитету овог језика.“ Онда је то име језика ушло у Устав из 1990.г , а 1993.г. унели су ову хрватску латиницу чак и у српски правопис, први пут у српској историји. Те њихове утопије народ је срушио на референдуму 2006.г. Морали су пристати на српско име језика, али уз помоћ власти и даље одржавају латиницу у српском правопису.
Зашто је ћирилица судбински важна за Србе ?
Ћирилица је свето писмо СПЦ од њеног настанка , а уз СПЦ и српски језик она је трећи стуб националног идентитета Срба. Проф. др Лазо М. Костић је навео чак 76 примера кроз историју да и странци и Срби идентификују Србе са ћирилицом.
Сви Срби који су се одвојили од СПЦ и прешли у ислам или католичанство одбацили су ћирилицу.
Ћирилица је основна и последња брана продирању римокатолицизма у православне земље. Докле је стигло католичанство или макар унијатство, стигла је и латиница. На тај начин Срби католичке вере су преведени у хрватски национални корпус.
Ћирилица сведочи о српском суверенитету, а да је то поред цркава најпрепознатљивији српски знак потврдили су и многи српски непријатељи. Овде се наводе само два карактеристична примера. Прво, Марија Терезија је неуспешно забрањивала Србима ћирилицу уз јавно образложење да би се ујединиле културе Срема, Бачке, Баната, Барање, Славоније и Хрватске. То данашњи Срби у северној српској покрајини не разумеју па одричући се ћирилице служе у својој држави интересима које је заступала туђа аустријска царевина. Друго, када је Босански сабор 1915.г. забранио Србима ћирилицу, земаљски поглавар генерал Саркотић је рекао :
„ Срби са својим ћириличним писмом су страно тијело истока у борбеној зони запада.“
Престанимо са самопонижавањем кршењем сопственог Устава, чиме показујемо непријатељима да смо у расулу. Препознајмо се и ујединимо у ћирилици. Помозимо њој и себи тако што ћемо је користити у означавању фирме и њеном пословању, и куповати оно што је њоме исписано и означено, а нарочито ћириличке књиге.
Имајмо на уму : РАШЋИРИЛИЧАВАЊЕ = РАСРБЉАВАЊЕ
Овај текст припремило је Удружење Ћирилица Београд који ће као памфлет бити штампан у великом тиражу на једном листу А4 формата двоструко пресавијеног, тј. имаће 6 страна 10х21 см.
Председник :
Немања Видић , дипл.инж.
| Коментари |
|
